О ИСИ систему

Обећао сам пријатељу да ћу писати о томе. Био сам један од људи који су сада бољи од 10 ani se lupta să se schimbe „sistemul ticăloșit” din cercetare, где на фајловима, не радећи много, могао би отићи далеко. Било је унутра 2008, када сам био у удружењу Едуцер, од чега сам се убрзо веома разочарао. Само, како кажу, пази шта желиш, да би ти се то могло догодити! И тако је било! Десило се! Сада је много горе! Nu mi-am dat seama despre cât de departe poarte merge mintea criminală umană… Și sigur, све ово је такође променило моју идеју о томе како се зову злочини, о томе шта значи злочин. Дефинитивно бих имао више саосећања и пријатељства за некога кога бих могао ухватити у џепу или чак у својој кући како ме плени, него неки истраживачи тзв, који су открили како да легално краду новац пореских обвезника, а кога никакав закон не може ухватити. И, Живим усред непрекидне пљачке. Само што многи од пореских обвезника желе да верују у систем.
Am prins doctoratele „altfel”, који су се често налазили у евиденцији. Numai că… nu întotdeauna. Још један је побегао заувек. На основу открића, најмање једно запажање. Вероватно отприлике колико је потребно. Тада су проблем били реагенси, сада је проблем стар као и увек: људски ресурси. На било ком месту на свету, заиста оригиналне идеје су ретке. Већина доктора наука за које знам, у којој сам учествовао, нису заслужили да им се додели. То нема никакву вредност за науку, и њихови аутори, чак и ако су некако играли по правилима, ако останем овако, они никада неће бити прави истраживачи. Зато што никада нису представљали никакав научни проблем, о природи, о друштву. Не знају ни да аргументују образложење. Али шта они знају да раде?? ИСИ чланци. Како такви функционални неписмени могу да напишу десетине или стотине ИСИ чланака? Симпле, јер је лако, они су рецепти! И, ових доктората од сада, често засновани на многим ИСИ чланцима су гори од оних тужног сећања. неупоредиво, од онога што сам видео.
У књизи коју је написао Капица, лауреат Нобелове награде, аутор је испричао како је Радерфорд, са којим је радио, питао се да у то доба, почетком 20. века, наука је била затвореник. Сада она није само затвореник, сада је стандардизован, робот. Уместо роботизације производње, роботизујемо науку. Како сада направити ИСИ чланак? рецимо, у хемији, у којима има највише. Као што је рекао филозоф, да систем сада праве хемичари, да је све постало ствар….хемије. Не постављам питања која је он покренуо, о бесконачној дискриминацији оних из других области, поготово ако не говорим енглески, ако су из егзотичних култура. Шта раде није важно, њихов допринос се не разматра. О овоме, Знам да је неко покушавао да убоде оне који су докторирали у Румунији, пријатељица која је рекла колико је траже страни часописи (да не бих знао шта је то појава!), то оф, у Румунији ништа не вреди ништа. Проклетство! Да је бар тако! Кад би постојале румунске истраживачке школе, кад би било више... У ствари, сви они који докторирају у Ро добијају међународне, објављено у међународним часописима, а по броју чланака у овим часописима се вреднују. Пролетери свих земаља, Уједините се! Тачније роботи...
Како направити ИСИ чланак? Пронађите трендовски феномен, пронађите метод за који знате да ради (чак и кад би ми неко рекао да неће покушати оно што желим, да не зна да ли ради, па је ходање неопходно, не истраживање), мери све што се том методом може измерити, да знате да ради (а ако не успе, измишљене су методе за прилагођавање резултата за рад), урадите неке експерименте, заправо поновите методу што је више могуће, писати по правилима, без мало размишљања, н артицоле, применом шаблона. И то је то, каријера! Тако то изгледа, како сам волео да кажем, да имаш руке, не мозак! Нема више студената докторских студија који не знају ни да претражују библиографију! Да им то даш, 2-3 наслови, по потреби. Ако је феномен модеран, методом, добићете цитате. Али ако не, а методе су измишљене. То се зове пеер ревиев. Нико не зна колико је вршњака у њему. Па, можете ставити своје људе на рецензију. И, питају те часописи. То заправо подстиче. Неће вам дозволити да поднесете ако не наведете рецензије колега. И! Моја мука је да објавим тако нешто. И мислим да би ко од људи које познајем разумео шта радим. Și pun mereu aceiași oameni, готово без изузетка Јевреји, то оф, људи су култура... Добро је што Европљани крајње деснице нису били ефикаснији!
О цитатима, ако напишете нешто ниша, еволуција и старење, шта да радим углавном, како да га многи цитирају, када сви људи који би разумели и заинтересовали се за оно што радите, да генерално у овој индустрији људи немају широка интересовања (Пратим утицајне чланке, са цитатима, јасним методама), стао би у паб просечне величине? Био сам изненађен једног дана када ме је потражио истраживач из Пакистана који је био заинтересован за моју хипотезу о старењу. разумео! Као проклето добро! Неки од нас, заинтересовани за старење, нису ништа ухватили. Хтео је да ме стави на свој чланак, такође нешто са везама, са старењем и еволуцијом. Наравно, како да прихватим тако нешто??? Они једноставно нису моје колеге! Да о овој појави нема смисла говорити, познато је. Неки умножавају своје ИСИ чланке стављајући своје име, да не кажем ништа друго, на чланке засноване на идејама или раду других, студент, Докторске, потчињени. Наравно, на терену, бука је важнија од идеја. Ако пре, пре неколико деценија, asta era considerat scârbos, сада је нормално. Моја фантазија са пакистанским истраживачем била је права сарадња, cu experimente pe animale… La noi în UE, све је постајало све теже. Већ сам имао људе који су били заинтересовани за моје чланке, и западњаци, али највише из старих култура, Кинези, Индијанци. Али не знам колико су разумели. Нашао сам неке Русе који су разумели. Али ако желиш каријеру, не цитираш нешто ново и контроверзно, што отвара нове перспективе, нови истраживачки правци.
Али пре свега, да би се чланак цитирао, мора бити са нечим модерним, из помодног поља, и нека буде много читалаца. Као и часописи са високим утицајем фактора, читају многи. Мислим опет морамо да дођемо до нечег популарног, да многи имају интерес. Уопштено, на мом терену, оне за докторе, са нечим клиничким. Али ти часописи, као ниво, они се не пореде са онима који представљају механизме. Али часописи са високим утицајем имају нешто: тражим новац. Многи! Медицинске, Мање, али оне у областима у којима објављујем, са механизмима, хиљаде евра! 3000, на пример! Код неких, dacă ești din țari foarte sărace (чак ни ратна Сирија није била на листи), ослобођени сте плаћања. Размишљао сам о таквим смицалицама, мада... знам колико сам се мучио са својим сарадником да тражим часописе који не наплаћују издавање! Имао сам листу, cred că o am și acum… Când vedeam open access, знао сам. На новцу је!
Али сада о томе како систем функционише, зашто је све ово потребно?: истраживање је са грантовима, односно истраживачког новца. Грантови зависе од објављивања, посебно у часописима са великим утицајем (научни таблоиди, као што сам говорио), онда се од донација новац даје часописима за објављивање, за друге грантове. Изгледа као бизнис план? То је то! О томе се ради! У лабораторијама у којима сам био, осим неких из апсолутно злокобне институције, али у којој је било и научника, али више нисам (умрли или пензионисани) уопште није било расправе о науци, истраживања, Одржао сам и говор (како би то било грубо!), већ о грантовима, апликације. Какве расправе! Каква контроверза! Ништа! Као што сам рекао, горе је него пре! Măcar înainte impostorii voiau să pară și ei altceva și îi invidiau pe cei care erau… Acum nimeni nu mai dă doi bani pe cei care sunt altceva, односно какви треба да буду истраживачи. Ако замислите да је напољу нешто друго, грешиш. То је исто! Али бити много више и много више новца, увлачи се идеја, нешто занимљиво.
Али историја науке показује да су нове идеје, оригинални, тешко ми је, у времену. Шта мени у овој ери, изгледа у најмању руку глупо.
Систем је застарео, јадан, јадан, направљен од и за медиокритете, за њихов успех, не за развој науке. Рекла ми је другарица из биологије, са колеџа, да они који имају уређаје који им омогућавају многе експерименте (оно што сам горе назвао експериментима), они желе такав систем, да имају чиме да пишу чланке, оне о којима смо говорили, и узети средства. Теорији сам се окренуо на почетку каријере јер нисам имао реагенсе. Али мислим да ми је много користило...баш за најоригиналније експерименте.
шта да се ради? У овој ери? Врло једноставно! Укинуо цео овај систем, критикован пре мог рођења, иако је тада био много слађи. Cunosc profesori universitari americani care au lucrat în domeniu din anii ’70, ко се пита шта је постигнуто.
Пре свега, зашто су нам више потребни часописи?, када сада свако може одмах да саопшти своје резултате! Када постоје масовни медији! Постоји мрежа! Могу написати неке резултате само за записник или да ме људи потраже, ако то желе, желе моје резултате, али то је оно чему служи новинска прича, резиме. Односно да имамо некакве научне билтене. И за оне који желе моје резултате у детаље, Имам само две речи? Па, ако се ради о експериментима о дуговечности и плодности код старих мишева (необјављено, да се морају патентирати и наћи како да их капитализују), Имам само оно што бих написао у неколико листова? НЕ, Имам сате филмова, хиљаде слика. Они могу да виде оно што ја нисам видео. Ово се дешава и то је дивно, када други виде ваше идеје и резултате боље од вас. Видим шта ти не видиш. Ово ја радим са другима, плашећи се сваки пут да су лажни. Али лажњаци би нестали када можете показати све што сте урадили, радне свеске, можете чак и себе да снимите како радите.
Наравно, за то све треба одбацити. Како прихватити, ако имаш памети и савести, платити да се објави? Односно, новац треба да буде критеријум вредности? Онај који стално кука на систем, ја такође, као и много других пута, рецимо, Погледај, ово је моје (de câte ori am luat țeapă așa!) он каже да, мора се платити, да би иначе сви логоровали за објављивање. чујем! Па, већина људи не би хтела ништа да објави, не би ништа урадио, ако их систем није натерао да свирају докторате, од чланака, да напредује у својој каријери. Cum îmi zicea un medic care se înscrisese la doctorat, не зна се неће ли их кад-тад питати. Људи који често никада више неће радити никаква истраживања. ја се молим, неће више бити укључени у истраживачку игру.. Али и они који остају, углавном, Не остајем да га поједе неки истраживачки црв (израз који цитирам), али да је то оно што он мора да уради. Лако им је губити време на производњу безвредних предмета, које систем награђује. Сећам се када сам објавио хипотезу о старењу. Био сам сигуран да ћу те године добити награду за истраживање. Ко би урадио више у Ро од мене?, на мом терену? Какав наивчина! Нисам видео тај часопис, што је одговарало ономе што сам објавио, није имао велики утицајни фактор! Дато је на импакт фактор. У наредној години, Имам неко срање, како сам их видео, чак и ако су били засновани на мојим идејама, али на коју је била постављена гомила других бића која не би ни разумела шта желим са тим супстанцама. Поделио сам награде са њима (НУРЦ), иако неки нису ни знали шта сам урадио. Ставите чланак овако, које је докторски ментор желео, да је имао обавезу, пакао зна. Сећам се и сукоба које сам имао са њом, да нисам желео више чланака, био сам пун, Имао сам шта ми је требало.
Мислим да неће много људи разумети шта сам овде написао, али можда ће се наћи неки који хоће. Наравно, за добробит свих систем треба да се промени. Али кога би било брига кад је већ пуна преваранта! Један, за коју сам мислио да је мој (тражили смо се као вампири), рекао ми је да је огорчен што не знам ништа о истраживању, ако говорим о предвиђањима, о сјајним идејама. Не знам шта је истраживање, који се ради малим корацима. И, па би требало да одустанем од својих резултата, да нису оно што би требало да буду. По данашњим методама, Мендел би био неуспешан, и Франклин, који је пословао и бавио се науком после 40 године, наказа. Мислим да не постоји поље где је таленат, праве вештине, да броји мање него у истраживању, као и индивидуалне заслуге. Људе не треба питати колико ствари имају, али какве су конкретне чланке написали, шта се њих тиче, шта би желели да знају. Већина нема шта да научи. Систем промоције је погрешан, систем селекције је погрешан.
Резултат: оно што сада видимо! Катастрофа је потцењивање!