Овај пост је одлична прилика да пишете о ИСИ систему, оно што сам пријатељу обећавао веома дуго. Али то је и прилика да се сагледа колико се добро римује историја (или лоше). Пре неколико година, око два, Видео сам то у продавници намештаја, вероватно Кика, књига на немачком о Игнацу Семелвајсу. Било је на немачком, тако и у земљама немачког говорног подручја, вероватно у Аустрији, није продато. То је оно што ја радим, Узимам књиге које се не продају у продавницама намештаја. Хтео сам да га купим, али то се није могло учинити. Држао сам га у руци са убилачким мислима, право пред камерама. Кад сам отишао други пут да то тражим, више није било, ставили су друге књиге или више нисам знао где да је тражим. И сада се кајем. Да одавно нисам читао немачку књигу, поред тога, прича о Игнацу Семелвајсу је веома болна и заправо показује како наука функционише, посебно медицинске науке, али не само. Мађарски лекар Семелвајс (1818-1865) направио изванредно откриће у ери када су клице и начин на који изазивају болести били непознати (иако идеје о њиховом постојању потичу из средњег века, од времена црне смрти). Први микроскопи су истакли неке сићушне организме који су пливали у води, али су заразне болести ипак настале... мијазмима, према званичној науци.
Шта ради Семелвајс?? Observă ca în spitale, смртност мајки била је од 3 пута чешће него у случају порођаја са бабицама. Пуерперална грозница је била узрок смрти ових жена, а прањем руку посебним раствором (тривијално сада, на бази хлора), развио од њега, његова инциденција је смањена на мање од 1%. Игназ је о томе написао и књигу. И објављено. Али какве то везе има? Био је исмеван од тадашње медицинске елите. Имао је нервни слом и завршио је у лудници, unde după 14 дана преминуо је од последица гангрене изазване премлаћивањем које су вршили стражари.
Pare dincolo de tragedie? Иронија судбине, да умреш од онога што си практично могао да спречиш! Како је свет изгледао пре антибиотика? Ce însemna atunci o infecție? Шминке за хорор филмове сада су смешне у поређењу са тадашњом реалношћу.
Тако то иде ако се трудиш да чиниш добро, ако дођете до нових идеја. Самоубиство или лудило. Не знам шта је горе. Али најболније је што постоје утицајни људи који исмевају доктора који само каже да је могуће, шта је научио на колеџу, али и из свакодневне праксе, смањити учесталост озбиљних ефеката вирусне инфекције управљањем упалом. Мислим, немојте измишљати открића, већ да примените оно што сте научили у школи. Шта ради др Грошан?, можда са другим супстанцама са сличним ефектима, неки лекари у Африци вероватно то раде, Индија или друге земље без захтева, unde se pare că efectele covid nu sunt atât de dureroase ca la noi. Није ту само више младих, e mai cald etc. Брига заједнице је тамо много јача, мимо других фактора. Moașele din poveste adică… Și nu atâtea somități care sa spună medicilor și farmaciștilor ce să facă în cele mai mici amănunte cazul unui virus de răceală muntant. Asta în condițiile în care ieri l-am auzit pe Andrei Baciu că nu știa că există substanțe care ar putea combate furtuna citokinică.
„În atenția colegilor din presa, un pont de investigație:
Cum știi că un medic e cu adevărat un cercetător și nu un impostor care se plimbă pe la televizor pretinzând că are un tratament minune?
Врло једноставно. Trebuie să aibă în CV publicații științifice, adică articole cu câteva caracteristici obligatorii:
1. Idee originală și protocol de cercetare
2. Studii în condiții controlate strict
3. Проверени закључци
4. Opinii ale altor medici reputați, într-un proces numit „peer review” care certifică calitatea știintifică a materialului.
Am căutat de curiozitate să vad care e activitatea științifică a doamnei Flavia Groșan, на пример.
Am găsit un singur articol din 2011, publicat în Jurnalul de Chimioterapie Microbială Oxford. То није њена радна соба, ci al unui medic din străinătate. La care ea a participat, alături de alte câteva zeci de cadre medicale, din care destui români.
În el, medicii au dat două antibiotice pacienților cu pneumonie și au urmărit efectele. Doamna Groșan a avut probabil câțiva pacienți înrolați și a trimis datele cercetătorilor din străinătate care au scris articolul.
хттпс://ацадемиц.оуп.цом/…/66/суппл_3/иии19/669346…
Asta e activitatea ei științifică într-o publicație reputată globală pe care am putut s-o găsesc. E menționată la „și alții care ne-au ajutat” într-un singur articol. Nu mă îndoiesc însă că mai are și alte articole publicate în România, căci aici avem o groază de reviste medicale de nișă, cu impact științific real de obicei redus.
Însă ca om de știință reputat și care contează… ei bine, putem spune destul de simplu că doamna Groșan nu a depășit Bihorul în mod semnificativ.
Деци, dragi colegi din presă, мост: Dacă vreți să aflați câte parale face în lumea științifică unul dintre medicii care apar la televizor, căutați-i numele în Google Scholar. E varianta motorului de căutare care indexează articolele științifice care contează cu adevărat. Mai sunt utile și PubMed sau ResearchGate.
Vă las plăcerea să descoperiți acolo și operele științifice ale Adinei Alberts, на пример. Хинт: биће веома тешко…)
Cu plăcere.”
